Ako ste se ikada upitali kako pčele određuju lokaciju cvetova? Sada će te saznati zaista su fascinantan odgovori na ovo pitanje.Nastavite čitati…Pčele su jedni od najvažnijih oprašivača na našoj planeti.
Njihova sposobnost da pronađu cvetove bogate nektarom i polenom fascinira naučnike već vekovima. Ali kako ove male radilice uspevaju da se orijentišu u prostoru i pronađu cvetove s neverovatnom preciznošću? Odgovor leži u kombinaciji čula, komunikacije i prirodne biologije.
Jedan od osnovnih načina na koji pčele pronalaze cvetove je putem mirisa. Pčele imaju izuzetno razvijeno čulo mirisa zahvaljujući antenama na glavi koje su opremljene hiljadama receptora za detekciju specifičnih hemijskih molekula. Cvetoći luče nektar koji emituje mirisne supstance, privlačeći pčele čak i sa velike udaljenosti.
Svaka vrsta cveća ima jedinstven mirisni potpis, pa pčele mogu brzo da razlikuju vrste biljaka koje su bogate hranljivim nektarom od onih koje nisu.
Takođe, naučnici su utvrdili da pčele mogu da pamte do 1.000 različitih lokacija i specifičnih svojstava cvetova.
Pčele su fascinantne i po načinu na koji koriste vid za identifikaciju cvetova. Iako ne mogu da vide crvenu boju, njihova čula su prilagođena za percepciju ultraljubičastog svetla. Mnogi cvetovi imaju UV šare koje su oku čoveka nevidljive, ali pčelama izgledaju kao vodiči do nektara.
Cvetoći takođe koriste boje poput žute, plave i ljubičaste kako bi privukli pažnju pčela, jer su upravo to nijanse koje one najlakše prepoznaju.
Pčele nisu samo intuitivne; one su i vrlo inteligentne. Tokom svojih istraživačkih letova, pčele memoriju koriste za beleženje lokacija cvetova bogatih nektarom. One pamte kako cvet izgleda, gde se nalazi i koliko je hrane u njemu bilo dostupno.
Njihov mozak, iako veličine semenke susama, ima sposobnost obrade složenih informacija i stvaranja „mentalne mape“ okruženja.
Pčele takođe koriste promene u prirodnom okruženju kako bi se orijentisale i lakše pronašle cvetove. Na primer, čim procvetaju određene vrste biljaka, pčele prepoznaju promene u temperaturi, vlazi i vetru, što im pomaže da identifikuju najnovije izvore hrane.
Ples kao sredstvo komunikacije
Jedna od najpoznatijih osobina pčela je njihov specifični „plesni jezik“. Kada pčela radilica pronađe bogat izvor hrane, vraća se u košnicu i izvodi tzv. „waggle ples“ (njihajući ples). Tokom plesa, pčela koristi pokrete u obliku osmice kako bi prenela informacije o udaljenosti, pravcu i kvalitetu izvora hrane.
Pravac: Određuje se uglom plesa u odnosu na sunčevu svetlost.
Udaljenost: Broj i dužina treptanja krila tokom plesa pokazuju koliko je cvet udaljen.
Kvalitet: Intenzitet plesa ukazuje na to koliko je cvet bogat hranom.
Ova jedinstvena komunikacija omogućava celoj koloniji da efikasno koristi resurse iz okoline.
Pčele su u stanju da se orijentišu prema položaju sunca na nebu. Čak i kada je oblačno, koriste polarizovanu svetlost kako bi odredile tačan pravac prema cvetu. Njihov unutrašnji „biološki kompas“ u kombinaciji sa memorijom i osećajem za vreme omogućava im da precizno lociraju cvetove.
Jedan od novijih naučnih uvida pokazuje da cvetovi imaju slab elektrostatički naboj koji pčele mogu da osete. Kada pčela sleti na cvet, njen dlakavi omotač reaguje na naboj, pomažući joj da proceni koliko je cvet nedavno posećen i da li u njemu još ima nektara.
Pčele koriste kombinaciju čula, učenja i timske saradnje kako bi efikasno pronalazile cvetove. Njihova sposobnost orijentacije u prostoru i prenošenja informacija unutar kolonije čini ih jedinstvenim stvorenjima u svetu prirode.
Razumevanje načina na koji pčele određuju lokaciju cvetova ne samo da je fascinantno već i ključno za očuvanje njihovih populacija, koje su od presudnog značaja za oprašivanje i očuvanje biodiverziteta naše planete.
Na kraju da dodamo i ovo da se zna Zbog svoje sposobnosti da efikasno lociraju i opraše cvetove, pčele igraju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i očuvanju ekosistema.
Oprašivanjem, one omogućavaju rast biljaka, što direktno utiče na proizvodnju plodova i semena, a samim tim i na poljoprivredu. Bez pčela, mnogi usevi i divlje biljke ne bi mogle da prežive odnosno gotovo sva naša hrana na planeti Zemlji bi nestala!
Izvor: Zanimljivostidana.com
