Neprocenjivi recepti i saveti Vase Pelagića za celokupno zdravlje…
Vasa Pelagić, lekar i narodni prosvetitelj u svojoj knjizi “Pelagićev narodni učitelj” posebno izdvaja rotkvu i ističe njene mnogobrojne prednosti.
Pelagić je smatrao da ova biljka može biti korisna kod zatvora, pokvarenog želuca, creva, bledila, raznih pega, rada bubrega, dušnika, slezine, peska i kamena u mokraćnoj bešici, teškog mokrenja, protivu bolova u prsima, stomaku i vratu.
Smatrao je i da deluje na pluća i kašljanje, da je dobra protiv svraba i raznih čirića na koži. Njegov savet je bio jasan, pa je rotkvu bilo neophodno uzimati pre ručka i nešto pre večere.
Vasa Pelagić, lekar i narodni prosvetitelj u svojoj knjizi “Pelagićev narodni učitelj” posebno izdvaja rotkvu i ističe njene mnogobrojne prednosti.
Pelagić je smatrao da ova biljka može biti korisna kod zatvora, pokvarenog želuca, creva, bledila, raznih pega, rada bubrega, dušnika, slezine, peska i kamena u mokraćnoj bešici, teškog mokrenja, protivu bolova u prsima, stomaku i vratu.
Naše bake su takođe znale da rotkva može biti učinkovita kod određenih stanja.
Tako su za kašalj pripremale starinski sirup od samo dva sastojka.
Prirodni sirup bio je sjajno sredstvo za iskašljavanje, kod bolesti gornjeg respiratornog trakta, a sirup se pripremao dan ranije.
Sastojci:
- veća rotkva
- 2 pune kašike meda
Priprema:
Rotkvu lepo operite i osušite. Isecite i malo gornjeg dela koji će vam poslužiti kao poklopac. Napravite udubljenje i neka vam zidovi ostanu debljine 2 cm, slično kao kad dubite tikvicu. U rotkvu sipajte med, trebalo bi da napunite više od pola. Poklopite je vrhom koji ste isekli i ostavite preko noći. Ujutru će se u rotkvi formirati sirup koji vam pomaže u borbi sa suvim, ali i produktivnim kašljem.
Vasa Pelagić za života je objavio i podelio preko 250.000 primeraka svojih knjiga. Njegovo najpoznatije delo „Narodni učitelj“ je i danas najčitanija knjiga o narodnim lekovima bivše Jugoslavije. Govorilo se: „Retka je radnička kuća koja ima pismene duše, a da se u njoj ne čitaju knjige Pelagićeve“.
Vasa je, tvrde savremenici bio rumen, krupan čovek, koji je voleo dobru hranu, ali nikada duvan i alkohol. Čak je, svima omiljenu kafu, zamenjivao kafom od žira, napitkom koji je od srca preporučivao.
Evo nekih od njegovih neprocenjivih saveta:
Slabost i malaksalost:
– „Prvo, krećući se u prijatnom društvu i kakav olak rad vršeći, valja od sebe udaljavati sve misli koje bi navlačile tugovanje i žalost; radeći ili šetajući se radi ozdravljenja po vazduhu čistom, valja duboko zviždukati, jer tako se bolesnik prenese iz jednog duševnog stanja u drugo, te tako zaboravlja i gubi priliku i ne može se baciti u misli koje ga satiru.“– Jesti kačamak, meko barena jaja, sveže i suvo voće i sos od crnog luka i presne rotkve.
Grip:
– Najbolje je masirati telo vunenom čarapom nakvašenom sirćetom, zejtinom i kamforom, a na vrat stavljati obloge od rena.
Prehlada i kijavica:
– Narodni lekar tvrdi da onaj ko se kupa prohladnom vodom i ko ne dozvoljava da mu u sobi bude tolika temperatura da se može preznojiti, nikada neće biti prehlađen. Oni koji ne slušaju ovaj savet i razbole se treba da urade sledeće: da cepaju drva dok se sasvim ne preznoje!
Dečji plač:
– Vasa kaže da nijedna majka koja želi dobro svom detetu, neće sprečavati bebu da plače, jer je to njen prirodni jezik. Plakanje, tvrdi Pelagić, širi grudni koš, razvija pluća i iz grudi isteruje ustajao vazduh čime se udiše svež. – I naravno, dete uvek mora biti suvo i čisto.
Šlog:
– Narodni lekar je objašnjavao da šlog nastaje usled jake hrane, alkohola, slabog kretanja, tuge i stresa. – Bolesnika raskomotiti i položiti na leđa blizu otvorenog prozora. Mazati ga vinskim sirćetom i hladiti vlažnim oblogama. Samo je tabane potrebno stalno održavati toplim pomoću vunenih čarapa. Na slepoočnice i oko očiju staviti pijavice. – Jesti žitarice i mlečnu hranu i piti čaj od žalfije i zelenkade.
Bronhitis:
– Jesti dijetalnu hranu, a naročito kašu od lanenog semena i slačice. – Praktikovati inhaliranje borovim uljem. – Da bi se sprečilo nadraživanje na kašalj, konstantno držati na šporetu ključalu vodu, da bi isparavala.
(Najžena.rs)
