Lagano prepoznajte razliku između lažnog i pravog:
1. Čitanje sastava na poleđini tegle meda prvi je korak koji pomaže u odabiru kvalitetnog čistog meda koji u sebi ne sadrži aditive. Prizvođači naime moraju naznačiti sastav meda i njegov postotak u količini.
2. Prirodni med nije lepljiv, testiranje je moguće ukoliko malo meda protrljate između prstiju, pravi med trebao bi se upiti u kožu. Ukoliko masa trljanjem postaje lepljiva znači kako takav med sadrži šećer ili veštačke zaslađivače.
3. Par kašičica meda stavite u posudu i potom ga zagrejte na visokoj temperaturi u mikrotalasnoj pećnici. Pravi med će se karamelizovati, dok će lažni postati penast i prepun mehurića.
4. Par kapi meda na papirnom ubrusu takođe otkriva čistoću sastava, naime ukoliko med nakon nekog vremena ne probija papir znači da je čist. U protivnom onaj koji sadrži vodu u svom sastavu probit će papir nakon samo par sekundi.
5. Trik kojim se pčele služe u obrani od nepoželjnih gostiju u svojoj košnici, kao što su mravi siguran je test na ispravnost meda. Stoga jednostavno malo meda treba staviti u blizini mrava, ukoliko je prirodan mravi će ga zaobići.
6. Voda pomešana s čistim medom najlakši je indikator sastava meda, naime čisti će se med u vodi zgrudati i pasti na dno čaše, dok će se lažni početi otapati.
7. Bockanje u ustima i osećaj spaljenog jezika uzrokuje čisti prirodni med, dok lažni nema takav učinak na nepce.
8. Med namažite na krišku hleba, ispod čistog hleb će postati tvrd, dok će lažni navlažiti površinu, naravno zbog količine vode u svom sastavu.
9. Pomešajte malo meda sa žumancetom. Ako je med čist, kada promešate žumance, izgledat će kao da je skuvan.
10. Čisti med se s vremenom kristališe, lažni i nakon dužeg pohranjivanja zadržava tečnii sastav poput sirupa.
Izvor: procitajtevise.com
