Doktor Nestorović napominje da su navike u ishrani koje je dijete steklo kod kuće do polaska u školu najvažnije. Roditelj može da utiče na izbor školske užine kada je dijete nosi od kuće, ali teško da može da utiče na izbor ručka u školi.
U zaključcima Svjetske zdravstvene organizacije naglašeno je da se navike u ishrani stiču u kući, napominje profesor Dr. Branimir Nestorović.
„Prošle godine su izdate smjernice za prevenciju gojaznosti kod djece i u tački tri, posebno se naglašava da je jedan od uzroka gojaznosti nedostatak obroka spremljenih kod kuće. Današnjim tempom života dolazi do toga da zaposlene majke ne stižu da kuvaju i djeca se hrane po pekarama, uglavnom. Znači, loša ishrana ili, još gore, brza hrana“, navodi profesor Nestorović.
Takvim načinom ishrane, dodaje Nestorović, unose se masne kiseline koje su loše po zdravlje i koje predisponiraju za nastanak gojaznosti. Zatim, unosi se puno šećera, a voća i provrća praktično nema.
Profesor Nestorović, takođe, već više godina apeluje da se domaćinstvo, vrati u škole kao obavezan predmet, jer bi i to omogućilo da se djeca osposobe i nauče na zdraviju ishranu. Pored toga, moglo bi se razmisliti i o vraćanju školskih kuhinja koje bi imale balansiranu ishranu.
Uprkos mnogim nutricionističkim „modama“, kako ih naziva profesor Nestorović, medicina smatra da nam je neophodna balansirana ishrana. Profesor naglašava da doručak treba da bude jak, proteinski i da bi trebalo da bude sačinjen od tvrdo kuvanog jajeta, sira, integralnog ili običnog hljeba i obavezno, uz to, neki paradajz ili neko povrće.
Povrće je izuzetno važno, naglašava Nestorović, to je najkvalitetnija hrana na svijetu koju imamo, ali moramo da uzimamo i druge namirnice.
Ukoliko dijete pojede proteinski obrok, ono će uspjeti da izdrži bez jela do dolaska kući. Kod kuće bi onda trebalo da ga sačeka pristojan i izbalansiran obrok. Dijete mora da jede bjelančevine zato što raste, mora da unosi masti, ali mora da unosi i kalorije, što su uglavnom ugljeni hidrati, napominje profesor Nestorović.
Ugljeni hidrati za doručak
„Ukoliko dijete doručkuje pekarske proizvode onda se oko 11 sati događa taj fenomen da njima padne šećer u krvi, zato što se ugljeni hidrati po svojoj prirodi brzo metabolišu, potroše se, i posle toga djeca su strahovito gladna, a tu glad zadovoljavaju na najgori mogući način – šećerom“, objašnjava profesor Nestorović.
Primarno, svi ljudi su bili netolerantni na laktozu jer se mlijeko nije koristilo za ishranu. Onda su postepeno pijući mlijeko došli do toga da sada polovina populacije može da ga koristi. Uspjeli smo da indukujemo toleranciju na tu namirnicu kao i mnoge druge.
„To je najbolji dokaz šta hrana oko nas čini nama. Pored toga i naša crijevna flora, koevoluira s nama, prilagođava se onome što mi uzimamo. Zato je veoma važno koristiti hranu koja raste oko nas, posebno što smo mi još uvijek u prednosti jer nam je dostupna organski uzgajana hrana“, zaključuje profesor Branimir Nestorović.
Izvor: ordinacija.tv
