Ne, nije dovoljno da “izguglate” dijetu i za čas dobijete savršenu liniju!
Mislite, dovoljno je da na Guglu odaberete neku hit proteinsku dijetu, nećete gladovati, a na leto ćete moći da se šepurite na plaži. Međutim, iza mnogih režima za ishranu kriju se priučeni kvazistručnjaci, koji mogu da naprave više štete nego koristi. Zato je dobro znati koje to dijete zapravo goje umesto da uz njih smršamo.
Prof. dr Jagoda Jorga, supspecijalista dijetoterapeut, izdvojila je za portal Nova zamke popularnih brzinskih dijeta.
Posledice popularnih dijeta
S dijetama je uvek mnogo nedomuica, ali čini se da je ona najvažnija – kako da znamo čega da se klonimo kad tragamo za pravom dijetom.
„Za početak, ne primenjivati dijete koje izbacuju cele grupe namirnica ili nutrijenata, recimo, dijete bez mlečnih proizvoda, bez ugljenih hidrata, bez žitarica. Sve dijete koje su deficitarne u nečemu, a prekomerne u drugome prave dvostruku štetu i ne treba ih primenjivati duže od dve nedelje kako bi se šteta umanjila“, kaže prof. dr Jagoda Jorga.
Među takvim dijetama su UN dijeta, keto, Atkinsonova. Ipak, sve one su vrlo popularne, pa privlače milione širom sveta.
„Proteini daju osećaj sitosti, imaju veliki termički efekat, troše preko 25 odsto kalorija za sopstveni metabolizam, a to neki zovu negativne kalorije. Sit sam, a mršavim. Ljudi se osećaju super, iako im, recimo, fale vitamin C, kalcijum. Problem je što će posledice videti tek kasnije, na primer, za 20 godina kad se javi osteoporoza. Kakvu će štetu takva dijeta da proizvede zavisi od uzrasta, od rezervi onoga što organizam mora da troši troši jer ne unosimo hranom“, kaže doktorka Jorga.
Gojimo se od onog od čega nikad nismo
Da ta šteta ne mora da nas stigne samo u poznim godinama, primer je i kontroverzni slučaj Dukanove dijete. Naime, Pjer Dukan, francuski lekar i stručnjak za ishranu, zaludeo je i poznate i nepoznate širom sveta svojom knjigom u kojoj obećava rezultate u relativno kratkom roku i stabilizovanje željene težine na duže staze. Ipak, Dukan je pre nekoliko godina izgubio lekarsku licencu u Francuskoj jer je zbog njegove dijete bilo mnogo ozbiljnih komplikacija kod adolescenata u vezi sa zaustavljanjem rasta i razvoja.
Ta vest je pokazala koliko je bitno da se i nutritivna terapija reguliše na pravi način da bi se sprečila potencijalna ozbiljna šteta po zdravlje, ali da treba jasno razdvojiti da li neka dijeta ima efekta ili ne, odnosno da nakon nje neće biti ništa od vitke linije.
„Iako je kod svih tih dijeta cilj smanjiti unos kalorija jer se jedino tako mršavi, sve hipokalorijske dijete, pa i najbolje, dovode do pada metabolizma. Posle njih počinjemo da se gojimo od onoga od čega nikad nismo. I tako brzinske dijete treniraju organizam za brže gojenje“, upozorava doktorka.
Izvor: stil.kurir.rs
